Sunday, January 22, 2017

O III Medjunarodnom trijenalu keramike

Keramika Danas- UNICUM 2015


Ova manifestacija se u organizaicji UNICUM-a i Narodnog Muzeja Slovenije treći put održava u Sloveniji. Iako mlada, za kratko vreme je uspala da nađe svoje mesto u umetničkom svetu i postane značajna revija savremene umetnosti keramike, a i jedina međunarodna izložba ovog tipa u regionu. Od 15.5.  do 30.9.2015 na Trijenalu će biti predstavljeno 94 autora iz 35 zemalja.

Trijenale prati niz događaja i izložbi vezanih za medij keramike širom Slovenije, a uporedo sa medjunarodnom izložbom posetioci mogu videti i izložbu studenata akademija umetnosti i umetničkih škola iz zemalja, iz kojih su članovi međunarodnog žirija- Slovenije, Nemačke, Turske i Srbije.
Organizacioni odbor trijenala, razvijajući koncept unikatnosti, izabrali su naziv UNICUM, reč koja referira nečemu izuzetnom, objektu koji je jedinstven i ne može se ponoviti, čime su želeli da naglase značaj „jedinstvenosti“ u umetničkom radu. Uzimajući u obzir da je savremena vizuelna umetnost pretrpela najveću promenu i razvoj zahvaljujući keramičkom predmetu, i u tom smeru pretežno razvijala koncepte zasnovane na pojmovima masovne proizvodnje i napredne tehnologije, neizbežno su se i savremena umetnost i dizajn keramike, razvili  kao medij koji idealno korespondira sa svim promenama, težnjama i mogućnostima umetničkog izražavanja 21 veka. U skladu sa tim i autori radova,  predstavljeni na  trijenalu su osim  profesionalnih keramičara i vizuelni umetnici ( vajari, arhitekte, konceptualni umetnici..) , koji su svoje ideje uspešno izveli u ovom materijalu.
Društveno politički kontekst, u formi klasične  skulpture, objekata masovne proizvodnje, nadrealnih asamblaža i instalacija, produkciski precizno, profesionalno, inovatovno i vešto  izvedeno, karakteristika je ovogodisnjeg trijenala .
Težak zadatak za žiri i dodelu Velike Nagrade Trijenala.

Žiri u sastavu dr.Nadja Zgonik (Slovenija) predsednica žirija, mag. Savić Valentina (Srbija) mag. Bernd Pfannkuche (Nemačka), prof.dr. Insel Inal (Turska), Karel Plemenitaš (Slovenija), je dodelio je Veliku nagradu Trijenala, Počasnu diplomu, Nagradu UNICUM-a, i tri priznanja UNICUM-a.


Veliku nagradu trijenala dobio je Veljko Zejak iz (Srbije & Slovenije) za monumentalni rad, pod nazivom „Big Money“. Počasnu diplomu Stephanie Marie Roos iz Nemačke, Nagradu UNICUM-a Tanja Lažetić iz Slovenije, a Priznanja UNICUM-a Thomas Stollar z SAD-a, Rolland Summer iz Austrije i Lea Georg iz Švajcarske.
Jasan koncept i ideja uz poštovanje i opravdanost izvođenja u materijalu, tehnička perfekcija i savremeni kontekst, izdvojili su ove radove tokom višečasovnog anonimnog procesa žiriranja.


                                                                                      Tanja Lažetić
 



Ne tako mali broj umetnika Iz Srbije- mag.Veljko Zejak, prof.Velimir Vukićević, mag.Ljubica Jocić Knežević, Jasmina Pejčić, Nemanja Nikolić, mag.Iva Kukurić, mag. Danijela Pivašević Tenner, izabrani su da učestvuje na ovogodišnjem UNICUM-u, a više nego uspešno predstavili Srbiju i studenti sa Fakulteta Primenjenih Umetnosti, u selekciji doc.mag. Lane Tikveše - Sindi Biber, Jovana Đorđević, Milica Jakšić, Olga Uzelac i  Dušan Zubčić.
Slobodno se može reći da je ne mala ekipa, za tako malu zemlju pokazala zavidan uspeh i profesionalnost umetnika. Čestitke autorima. 

                                                                       Velimir Vukićević
                                           

Više na www.unicum.si


Valentina Savić,
 magistar umetnosti iz oblasti keramike, 
samostalni umetnik

Tuesday, January 17, 2017

O VELIKOM KOLEKCIONARU


Да ли купити уметнички рад? ..или...Створити своју  уметничку колекцију?

.
 Велика је разлика .

Куповина „уметности“ је више мање несинхронизована активност , базирана на томе шта вам се свиђа, какав вам је укус, какав је укус ваше околине, жртва  сте тренда, видели сте у комшилуку, треба вам прикладан поклон...

Међутим, стварање уметничке колекције је ипак једно дуготрајно, усмерено и сврсисходно  опредељење. У оба случака ви купујете шта хоћете, али ако је ваш циљ стварање „Ваше уметничке колекције“, онда је неопходно да развијете две вештине.

Прва је да умете успешно да истражите, процените и одлучите да ли да купите или не уметнички рад који вас привлачи.
Друга је да знате  да сваки појединачни рад изаберете на такав начин да он постане препознатљив део ваше колекције.

Као озбиљни колекционар у старту одговарате на низ питања, која личе на избор животног позива или филозофије, а то свакако може и постати. Почетак може бити тежак, али победнички на крају. 
Дакле, потребно је да :
Одлучити шта  ће бити ваш фокус? Којим правцем ћете ићи? Како да организујете групу уметничких радова у оригиналну  и вредну колекцију? Како се радови односе један према другом да то има смисла. Како их представити &  наравно

 - Како ви то радите најбоље?




Дакле, Ви сте Колекционар ако добро знате како да контролисано и сврсисходно купујете уметност, а Добар Колекционар ако имате  талента у стварању – одабиру и груписању своје колекције, баш као и уметник.
Да би постали „Велики Колекционар“, морате имати и способност да издвојите  уметнички рад из милиона других и групишете  на такав начин које ће обогатити наше разумевање уметности уопште .

Свака зрела колекција „Великог Колекционара“  је као целина много значајнија  од радова појединачно. Велики колекционар се поштује као Велики Ауторитет, а неретко је и Personae која поставља стандарде, трендове, детерминише укусе, и значајно утиче на будућност.


Наравно све то у случају да не повлађује укусу већине, већ своју оригиналност, укус, таленат, знање и храброст,  искрено уложи у своју колекцију. У супротном остаће на нивоу колекционара са досадном, имитативном и репетитавном  колекцијом.
- „Успаваном лепотицом“ од колекције, коју ниједан принц  неће пробудити.


Само Искрено јер, неколицина диктира, а масе прате.


Sunday, February 8, 2015

О ПРИЗРЕНУ ДЕТИЊСТВУ И СТРАШНОМ СУДУ



Кад одрастеш уз страшни суд, живот је много лепши.
Ево како .. 

Моји баба и деда су живели у Призрену, мада су оригинално из Средачке жупе.
Ја сам се као беба одселила, али упркос томе често сам живела у Призрену и Средској.
Са 5 година моје време је било бесконачно. Два дана је било као два месеца.
Кад год би ме родитељи оставили код бабе и деде, после два дана била сам већ староседелац.

Причала бих као моја баба. Деда није много причао.

Баба се бринула о мени у кући, деда ме је шетао. Од наше куће где год да кренемо, пролазили смо истим путем, преко Шедрвана, Моста, поред Богородице Лјевишке, Хотела, Ћуљана.. Богородица Љевишка је била са десне стране и некако увек затворена.
Деда је био стари комуниста и атеиста, није посећивао цркве, све док му баба не нареди.

Често смо ишли на село. Село је на падини Шаре, и тамо сунце излази око 8 сати ујутро, док прође целу планину. Стару кућу на селу су реновирали моји родитељи. Имала је спрат и личила на узане енглеске куће, са узаним степеницама.  Доле кухиња, камин –оджак, горе спаваће собе, и балкон. Намештај старински. Креденца два, један од храста модеран, други светлоплав. Оно што је било занимљиво у нашој кући, је неколико слика на зидовима.
Кад год бих легла да спавам, ја сам гледала те слике и покушавала да одгонетнем шта значе. Прво су ми биле страшне, а потом све  занимљивије , а мама је могла бесконачно да ми измишља приче о сликама.
Обзиром да је призрен Град музеј, кад год би дошли, моји родитељи би ме водили у културни обилазак. У културне сврхе, ипак је то било комунистичко време, незаобилазна тачка је била и Богородица Лјевишка.
Сећам се да је увек била затворена, можда смо ми увек наилазили у то затворено време, али је припрата била отворена. Са мојих 5 година изгледала ми је као небо. Велико и свемоћно.
 Иначе небо на Шари ноћу има дупло веће звезде. И све је као нацртано. И кад падне мрак, тата би ми објашњавао сунчев систем, шта су галаксије, како изгледају планете, и ко то тамо живи.
Свештеник је живео близу цркве, и зачас би се створио  испред са гвозденим кључем да је  откључа .
Слике у цркви су имале беле туфне.
Туфне су ми биле очаравајуће. Види се све и не види се ништа. Црква је била препуна скела, а ја сам се  питала да ли ће слике, следећи пут када дођем,  нестати или настати. Иако је велики човек са дугом брадом био преозбиљан, са тим туфнама је мени био некако симпатичан.
Но, мени најзанимљивији део био је у припрати: риба која једе руку, кругови са крилима, аждаје и многа друга  чудна бића, крилати људи који мере нешто и наравно човек у Спутњику.

Кад сам питала оца да ли је то Спутњик, одговорио би ми да то није Спутњик, а ја сам била готово сигурна да је то Спутњик.. Могу рећи да ми није било најјасније зашто сад мој отац тврди да то није Спутњик, кад ми га је лепо показао пре неки дан у новинама. 
Ипак је то било Спутњик време...
Низ следећих година сам била уверена да је у припрати насликан свемирски брод и тражила кад год сам могла да идемо да посетимо цркву, да бих проверила .
У међувремену све преставе и догађаји на фрескама, а и сликарски стил су ми деловали сувише познато и стално сам се питала  где сам то видела.
Моји дотадашљи културни обиласци сводили су се на Шумарице, Авалски торањ, Кумровец, и сличне модернизме самоуправног социјализма, и  готово никакву посету црквама.
И тако, 30 година касније, ето мене у Мадриду, у Музеју Прадо испред страшног суда Хиеронимуса Боша, и сетим се....
......урамљеног календара, из куће са села, са Бошовим страшном судом, и готово истовремено страшног суда из припрате Богородице Љевишке.
Иако представници две ренесансе Палеолога и холандске, и дели их преко 100 година, њихово сликарство сам од колевке доживљавала као надреално, а утицај као дубоко нерелигозно религиозан.

Од 17-те године нисам била на Косову, и даље сам убеђена да су Астрапа и Бош ишли у исту школу, и наравно да страшни суд има неке везе са Спутњиком.

Тај лични архетип Призрена брижљиво чувам.